Gaće naopačke

“Jedva iz noći izađoh, govorila je moja pokojna baba”, neka je rečenica moje ove jedne kolegice kada je čovjek izjutra upita kako je…

“Jedva iz noći izađoh, govorila je moja pokojna baba”, citirah kolegicu nekim ljudima, opisujući proteklu noć. Shvatih da sam pored citata prisvojila i babu. I to pokojnu…

Mislim, nešto kao da sam spavala, a svega sam bila svjesna. Ima neki šaht ispred zgrade koji proizvede tap-tap zvuk teškog željela svaki put kad neku automobil preko njega prođe. Svaki sam čula… inače ne slušam. Ovaj put sam slušala, a kao spavala.

Jutros sam obukla gaće naopačke. Nisam imala vremena da ih preokrenem, a i da jesam, who the fuck cares. Nije do gaća, nego kao, domino efekat, sve nekako naopako.

Ne znam da li živim u takvom luksuzu ili imam toliko neodgovoran stav prema životu, da sam jutros tek shvatila da mi je istekla bankovna kartica. Ona debitna, za granapa. Mislim, istekla je početkom novembra. Otišla je nova na staru adresu, gubi joj se trag negdje. Nije to problem, napraviće novu, nego mi sad treba CIPs, Flips i Videoclips, po nekim opstinama i poštama… nemam brate živaca.

Digla stoju-dvije, kontam, razgodiću par dana dok se ne nakanim. Mogu sutra nakupovat hrane, subota će biti hladna, nedjelja svakako neradna. Jebi inicijativu. Došla kući. Skontam… crko mi je frižider.

Mislim, jedva sam čekala da crkne. Marke je Bira, one neke firme iz Krajine koja već dekadu ne radi. Frižider potrajao duže od njih. Mijenjala bih ga davno, nego kao, radi, što bih?! Godinama kontam kad će riknuti da se počastim novim.

Sad se sjetio.

Sad kad mi je procedura dizanja keša uzet broj i čekati u redu dok 20 brojeva ispred mene ne završi istresanje svih životnih frustracija na one jadne službenice.

Mora da je do gaća koje sam obukla naopačke.

Ili što sam prisvojila tuđu babu. I to pokojnu.

I tako s crknutim frižiderom marke Bira, koji je trajao duže od fabrike, kontam kako je nekima kašika u med pala.

Eno onaj Ilon Mask recimo. Čojk nije znao šta će s parama, pa kupio sebi predsjednika. I to američkog. Još pravo jeftino prošao. Zamišljam kako njemu za novu karticu treba neki CIPs. Odmah bi i CIPs kupio i svima otkaz dao.

Inače, osim toga, hvala Bogu kod mene ništa novo.

Kod vas?

Zaboravila sam, pravo da vam kažem, i da postojite. Jebga, život.

A dragi ste mi. Ono kao, neko pročita ove sitne velike probleme, pa se čojk osjeća manje random i manje sam.

Aj ćao