Jedno jutro bahnu Zoka s elektromotorom

Valjda dođe do utakmice Nizozemska – Francuska, reče oko dvojke. I ostvari mu se želja. Oko jedanaestke kontam, nije morala ni dolazit. Pregledah balet, a ne fudbal.

Nije mu dobro, jer je plesao na jednoj od raskrsnica na ovom zvizdanu par sati, jerbo semafori nisu radili. Mislim, to su oni rijetki trenuci kad u ovom gradu baš sve funkcioniše, iako mediji tvrde suprotno. Nekako je sve na dogovor. Na raskrsnici, pa lagano mic mic, propustiš nekog mahanjem, a on ti se zahvali mahanjem, onda tebe neko propusti mahanjem, a ti mu zahvališ mahanjem, onda pustiš pješaka mahanjem, a on ti se zahvali mahanjem, pa ti neki drugi pješak maše da ti prođeš, a ti mu mahneš. Tu na raskrsnici vidiš saobraćajca kojeg znaš, pa mu mahneš, onda i on tebi mahne, al ovaj u autu lijevo i autu desno ne konta kome maše, pa i oni mašu njemu… koliko bi se struje uštedjelo kad bi ugasili semafore, u saobraćajni zakon uveli mahanje i mahanju obučavali polaznike autoškola. Uglavnom, namahah se.

Opšta panika je nastala kad je raja pročitala da struje nema na pola Balkana. Meni je ta vijest bila olakšanje, jer sam mislila da su je isključili samo meni, jer nisam platila račun. Sve ću sutra… ili ponedjeljak… ili srijedu nakon posla… ili četvrtak prije posla. Kad čuh da je isključena polovini Balkana, sve lakše bijaše, jer ne moram obijati tabane za uključenje. Malo mi ofirno bijaše, jer mi se upalio nekakav alarm na ulaznim vratima za kojeg nisam znala ni da radi. Ugasila bih ga, ali dugme off je električno, u datom trenutku nepostojeće. Iščupala bateriju, al avaj uzurpirala mahalu.

U mahali su neki radnici nastavili renovirati neku zgradu, kao da se ništa ne dešava, frizerka je nastavila šišati neku ženu kao da se ništa ne dešava, granap je radio na keš ili teku i neka je teta sa natpisom KJKP Park kod Higijenskog sadila cvijeće kao da se ništa ne dešava.

Zovem mamu da pitam da li je kupila makarone. Rekla je da ih ima dovoljno od prošlog sranja. Nju je panika uhvatila kad je pročitala da je problem u Crnoj Gori, jer Crnogorci dok se nakane… Kolega je rekao da će struja doći brzo, jer je vjerovatno neki radnik slučajno ostavio burek na on-off prekidaču, pa dok skonta. Drugi kolega je kazao da je neko izrudario dobar kripto. Ovaj treći je okrivio Vučića, četvrti Ameriku, peti ruske hakere, dok je kolegica otišla u intergalaktičke tokove i solarne oluje, a ova druga u religiju i Boga koji nas kažnjava što smo ovakvi kakvi smo. Ja kako o struji ne znam baš ništa, osim da nisam platila račun, onako sam se prišutla. Znam mahati u saobraćaju, imam kuhalo na petroleum i V8 utičnica na izvoz sa milion pripadajućih i nepripadajućih punjača. Snašla bih se. Vjerovatno i odmorila ko onomad za korone. Svakako mi fali melatonina, hormona mrakače koja mi fali u životu, jer sve oko mene svijetli zbog dijagnoze noćnog sljepila.

Drago mi je zbog raje koja je odgledala balet Nizozemska – Francuska. Zbog tog nije morala ni dolazit…

romanoff
Ringišpil osjećaja, roller coaster raspoloženja, kolekcija želja i ideja, zbirka nezbranih misli. Samo me ne pitajte šta ću sutra! Ne volim otvarati tegle, flaše i konzerve.

2 komentara

Komentariši