Monday

Bilo je vruće. Onda se skupilo. Bum bum bum gromovi su pucali dva ili tri sata. Nikako da stanu. Kiša je na metalu zasvirala tam tam taram. Vjetar je nosio kese. Topola je tako dramatično drvo. Dovoljan je mali povjetarac da se izvije i povije, pa da se vrati u ponosni položaj. Kod ljudi je drugačije. Ko je dramio oko vrućine, zadramio je i zbog oluje. Ko se nije žalio na vrućinu, nije ni na kišu. Neka pada!

Nisam ni na jedno…

Mislila sam da će mi donijeti prijeko potrebni san. Sada je lagana, spustila je temperaturu i dostavila zrak u spavaću sobu. Savršeno okruženje za spavanje. Opušta, što je je.

No, gledala sam neki klip s pomfritom i došao mi ah. Pola 2 je. Mrkli mrak. Završen ponedjeljak.

Meni pomfrit cvrči u fritezi i dupke punoj ćontri ulja.

Jednom se živi. Ili što bi rekao Snupi “jednom se umire, živi se svaki dan!”

romanoff
Ringišpil osjećaja, roller coaster raspoloženja, kolekcija želja i ideja, zbirka nezbranih misli. Samo me ne pitajte šta ću sutra! Ne volim otvarati tegle, flaše i konzerve.

1 komentar

Komentariši