Ima ovih dana koji od jutra krenu stranputicom.
Kao iz nekog inata čovjek pokušava da nešto uradi. Ne može. Ne ide.
Tek navečer shvati da je trebalo ostati u krevetu s jorganom preko lica.
Ipak, ustao si. Dočekao večer. Večer jednog uzaludnog dana.
Uzaludni dan
Sve će ovo proći preko noći [2]
I ja sam o tome razmišljala jučer, grozan dan, prvi put da odem na tabiju za iftar a ono kijamet samo što nije krenuo 🙁
btw. gdje si kupovala one jeftine knjige? Nadam se da mi je blizu pa da prošetam 😀
Ma po trafikama usputnim…