beats by dre cheap

Južina...

Početak je novembra, a komarac je na mom stolu skakutao kao pijan, pa uletio u čašu pive. Preživio je. Veš se osušio za cirka dva sata. Vjerovatno su se osušile i gaće koje su završile na balkonu zgrade do moje, ali meni je bilo previše ofirno da ih odem spašavati. Smog je rastjeran, a na nebu su se pojavile zvijezde kao usred jula. Vjetar je puhao sa juga. Puhao je toliko jako da je potpuno ogolio divlju trešnju ispod mog prozora i upotpunio pogled na jebeni SCC - taj simbol bh. kapitalizma i radnji punih ljudi u kojima rijetko neko nešto kupuje. Jugo je puhao toliko jako da me ne bi čudilo da sutra divlja trešnja probehara. Već su je jednom snimale TV ekipe u kasnu jesen razbeharanu, drugi put mi ne bi bilo čudno...

I tako, nađem snagu da uživam i u jugu. Splićani bi rekli fjaka. Dubrovčani bi zaključali kancelarije i otišli kući da guštaju. Kažu da to nije ljenost, nego duboko stanje uma.

Ima tih ljudi u mojoj okolini kojima ama baš sve smeta. Sve uprate. Sve znaju. Sve je njihov problem i svako im je za sve kriv. Ima tih ljudi kojima je i tvoj problem, njihov problem, pa je još veći problem što ti taj svoj problem ne rješavaš onako kako bi oni htjeli. Ili ga nikako ne rješavaš. Ima tih ljudi koji žive tuđe živote i tuđe probleme, uključujući i tvoj, a ti te iste ljude tek tako slučajno sretneš - na ulici, u prolazu, u haustoru. Do tog samog čina susreta ni ne razmišljaš o njihovom postojanju. Nikad mi nije bilo jasno kako ti ljudi funkcionišu? Da li oni ikada uspiju uživati u južini?


Bojis li se mraka
http://nestoprivatno.blogger.ba
05/11/2019 01:10