beats by dre cheap

LGBTI

Ne znam kada smo u razvoju socijalnog društva izgubili tu biološku potrebu da se privijemo uz drugo toplokrvno biće. I mačići, i kučići, i ptičice samo se tako skolutaju jedni uz druge i griju se, tuguju, raduju se, a eto, mi smo kao neka viša vrsta u odnosu na njih. Ne mazi dijete, razmazićeš ga. Ne grli se previše u društvu, nije kulturno. Zagrljaj je postao nešto što ti se dogodi sa vremena na vrijeme.

Jedina stvar koja na Balkanu ujedinjuje Srbe, Hrvate, Bošnjake i ostale je ova mržnja prema LGBT populaciji. Ja sam prva dva muškarca kako se drže za ruke vidjela u Vašingtonu 2001. godine. Bila sam dijete od, nezz, 12 godina i nisam uopšte znala da tako nešto postoji. Bi mi smiješno, a osoba sa kojom sam bila me gurkala, jer je postojala velika šansa da te uhapse ili ti naplate kaznu što se tako smiješ. Možeš misliti šta hoćeš, ali poštovati moraš! Kasnije sam upoznala neke od njih, ljude od krvi i mesa, koji su našli drugo toplokrvno biće uz koje će se priviti u hladnim noćima. Makar bilo i istog spola. Možda su sretniji od mnogih nas "normalnih". Seksualni čin svakako je već odavno više zadovoljavanje vlastitih potreba, nego u cilju produženja vrste. I danas se smiju. Kažu, vidi nam one kolegice sa zastavom duginih boja šta priča. Kažu, ko bi rek'o?! Čuđenje. Saopštih da je podržavam, pa ako treba i sama ću uzeti tu zastavu i stati uz njih. Onda gledaju mene, nije im jasno. I to što podržavaš ne znači da si sam lezbejka ili peder. Gdje piše da moraš biti nešto, da bi podržavao to nešto?

Bojis li se mraka
http://nestoprivatno.blogger.ba
17/05/2017 21:03