beats by dre cheap

A family of trees wanting to be haunted...

Hoda ona tako sa djetetom koje joj je rastom do malo iznad koljena. Ono jadno jedva visoko dovoljno da je drži za ruku, pa više visi nego hoda... ne hoda, sapliće se, pokušava da je stigne. Njoj telefon na uhu, smije se. I onda ono malo u neka doba spuca u onu betonsku kantu za smeće u Ferhadiji. Naravno u plač. Prodere se fino ona: štooo ne gledaš! Nastavi da priča na telefon, ono jadno, nastavi da se sapliće i hoda... i plače...

Ulazim u kafić. On pun i zadimljeeeeen. Za svakim stolom puna pepeljara cigara. Ne vidiš muhu od dima. Mala curica, roze cipelice, roze čarapice, roze mašnice u kosi, roza suknjica, roza bluzica... Taman je namjeste na stolicu, ona ustane. Opet je dignu na stolicu, dijete ustane. Ne ustane, skoči, jer je stolica previsoka za nju. Ono bi od stola do stola, što realno nikom ne bi ni smetalo... Slatko ono, plavooko, plavokoso i roze. Aaal neee, sjedi tu i ne mrdaj. Piiij taaaj sook. Prodera se mater, meni se krv zaledi u žilama. I plavooka curica u plač naravno. Ono se opet prodera: štooo plaaačeš. I dijete ko iz nekog inata ustade. Tako hoda od stola do stola i plače, a mater je ganja i dere se. Booolan, pa u pola 9 bi djeca u krevetu trebala biti.

Vozim nazad kući. Mrkli mrak. Na Ciglanama pješački preko tri trake bez semafora. Gledam zafuralo se iza mene, zafuralo se ispred mene... Ona sa kolicima, preeelaaazii laaganice. Paa bona naravno da bi ti svi zakonski trebali stati, al ko tee ubijeedi da će u praksi stati. Telefon na uhu kao nezaobilazni modni detalj.



Bojis li se mraka
http://nestoprivatno.blogger.ba
12/03/2017 21:22